Sve o dionici autoceste Tarčin – Ivan

Dionica autoputa na Koridoru 5c Tarčin – Ivan zvanično je otvorena 28. oktobra na svečanosti kojoj su prisustvovali najviši predstavnici Evropske unije i Bosne i Hercegovine, Ursula von der Leyen, predsjednica Evropske komisije i Zoran Tegeltija, predsjedavajući Vijeća ministara BiH.

Von der Leyen i Tegeltija su imali čast da presijeku svečanu vrpcu i zvanično puste u promet dionicu dugu 6,9 kilometara na kojoj se nalazi i tunel Ivan koji je dug oko dva kilometra. Zvaničnim otvaranjem ove dionice završeno je i privremeno saobraćanje ovom dionicom, te je od 30. oktobra nakon što je pribavljena upotrebna dozvola, uspostavljena i naplata korištenja ove trase.

Izgradnja dionice je koštala 77,9 miliona eura od čega je Evropska unija osigurala 23,3 miliona. Sam tunel Ivan je koštao 56,7 miliona eura. Da je Evropska unija najveći donator i finansijer glavnih infrastrukturnih, ali i drugih projekata u Bosni i Hercegovini otkriva i podatak da je EU do sada za izgradnju autocesta u našoj zemlji izdvojila čak 542 miliona eura. Tokom svog kratkog boravka u Sarajevu Ursula von der Leyen našoj zemlji je obećala i paket energetske pomoći u iznosu od 71 milion eura koji će biti iskorišten za ''osvajanje'' energetske nezavisnosti i veće korištenje obnovljivih izvora energije, a finansijska pomoć je obećana i stanovništvu, te kompanijama koje su pogođene rastom cijena energenata. Doduše, stanovnici BiH uprskos ovom obećanju i dalje sami nose teret inflacije i poskupljenja energenata jer je pomoć vlasti skromna ili nikakva.

Kompleksna dionica

No, vratimo se još malo pojedinostima koje su pratile izgradnju dionice autoceste Tarčin – Ivan. Iako je riječ o kraćoj dionici koja ne čini ni dva posto cijelog Koridora 5c, njenom izgradnjom FBiH se domogla sveukupno nešto više od 120 kilometara autoceste, što je otprilike malo više od trećine cijelog koridora. Dionica Tarčin – Ivan se gradila kroz dva LOT-a na brdsko-planinskom terenu, što ju je po morfološkim uslovima činilo vrlo kompleksnom. Lot 1 je dug 4,9 kilometra i pruža se od Tarčina do samog ulaza u tunel Ivan. Ovaj Lot je većim dijelom na otvorenoj trasi autoceste. Na ovom Lot-u su najvažniji objekti vijadukti Raštelica 1 i Raštelica 2 koji su ukupno dugi 1.150 metara. Lot 1 je koštao 80,3 miliona eura s PDV-om, od čega je 50 miliona eura plaćeno kreditom Evropske investicijske banke (EIB), 11,7 miliona eura grantom Evropske unije, a kroz nacionalno finansijsko učešće se došlo do 7,4 miliona eura.

Radove su izvodili Euro-Asfalt Sarajevo i Granit Skoplje uz nadzor koji je povjeren zagrebačkom IGH-u, dok su projektanti bili sarajevski Divel i mostarska Integra.

Lot 2 ove dionice je sam tunel Ivan za koji su iz Javnog preduzeća Autoceste FBiH naveli da je građen tako da se uklapa u teren i minimalno remeti prirodni ambijent što na našu radost autocesti daje veći kvalitet. Građen je po novoj austrijskoj tunelskoj metodi koja uključuje najnaprednija inžinjerska i tehnološka rješenja. Tunel, dakako, ima dvije cijevi od koje svaka služi za jedan smjer prometa. Desna cijev je duga 1.721,50 metara, a lijeva 1.761,50 metara. U tunelima se nalazi pet poprečnih veza za pješake i jedna konekcija za interventna vozila u slučaju nezgoda.

Jedini tunel s 4G mrežom

U sklopu LOT-a 2 izgrađen je i kružni tok kao priključak na magistralnu cestu u mjestu Bradina čime se ostvaruje privremeni spoj magistralne ceste M-17 i autoceste na Koridoru 5c, te privremeno naplatno mjesto Bradina. Izgradnja LOT-a 2 je koštala 69,5 miliona eura s PDV-om, a s 50 miliona eura kredita finansirala ga je Evropska banka za obnovu i razvoj, te grantom od 11,4 miliona eura od Evropske unije i nacionalnim finansijskim učešćem od 1,6 miliona eura.

Zanimljivost u vezi tunela Ivan je da je jedini u BiH koji ima 4G mrežu. Tunel je opremljen najsavremenijom elektro-opremom, unapređenim sistemom rasvjete koji omogućava sigurniju i efikasniju rasvjetu i uštedu energije. Tunel je pokriven nadzornim kamerama, a sigurnost i udobnost putovanja se nadzire 24 sata dnevno putem Centra za održavanje i kontrolu saobraćaja u koji stižu informacije u realnom vremenu. Na izgradnji kompletne dionice bilo je angažovano više od 400 radnika.

Iz Javnog preduzeća Autoceste FBiH su poručili kako veliki investicijski ciklus počinje uskoro. To u praksi znači da će u narednih deset mjeseci početi izgradnja 84 novih kilometara autoceste na Koridoru 5c u koje će biti uloženo čak 2,5 milijarde KM.