Kako smo se izborili za Koridor 5c

Bosna i Hercegovina i svi njeni građani za pet-šest godina će dobiti autocestu na Koridoru 5c. Ovu lijepu vijest je sa svim bh. građanima, ali i visokim gostima iz Evropske unije prije nekoliko dana je prilikom posjete tunelu Ivan na Koridoru 5c, koji je otvoren u oktobru prošle godine, podijelio direktor Javnog preduzeća Autoceste FBiH Elmedin Voloder.

Uz Volodera su kod tunela Ivan bili direktor JP Autoputevi RS Nedeljko Ćorić, šef Delegacije EU u BiH Johann Sattler i, rekli bismo, specijalna gošća Odile Renaud-Basso, predsjednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Iako će autocesta na Koridoru 5c za nekoliko godina biti upravo to – samo autocesta kojom ćemo se s merakom i na najsigurniji način prebacivati sa sjevera na jug BiH, odnosno od tačke A do tačke B ne razmišljajući više ni koliko se gradila ni koliko je koštala i koliko je u nju sasuto betona, čelika i drugih materijala ova saobraćajnica je više od obične. Malo ljudi zapravo zna da 1994. godine, dok se u njoj odvijao krvavi rat, a na grčkoj Kreti konferencija o evropskoj saobraćajnoj politici gdje su se utvrđivali prioritetni transportni koridori, BiH Evropi nije bila ni na pameti. Tada Bosna i Hercegovina nije bila ucrtana ni u jedan evropski transportni koridor, ali je zahvaljujući Fakultetu za saobraćaj i komunikacije Univerziteta u Sarajevu koji je vodio rahmetli profesor dr. Šefkija Čekić koji je sačinio kritičku analizu evropskih dokumenata usvojenih na Kreti i animirao naučne institucije u Hrvatskoj da dvije zemlje zajedničkim snagama učestvuju u realizaciji projekta Koridor 5c, polazeći od toga da je povezivanje Hrvatske i BiH od strateške važnost za obje zemlje koje su toliko upućene jedna na drugu...

Saradnja s Hrvatskom

I onda su se povezale dvije akademije nauka i umjetnosti – BiH i Hrvatske, te održale nekoliko naučnih skupova čiji su zaključci prezentovani međunarodnoj zajednici, o čemu je rahmetli prof. dr. Šefkija Čekić pisao u jednoj od svojih knjiga o autocesti na Koridoru 5c. Nadalje, takvi naučno i stručno obrazloženi stavovi doveli su do toga da je na konferenciji u Helsinkiju u junu 1997. godine naša zemlja uvrštena u evropsku mrežu transportnih koridora. Konkretno, BiH je dobila evropski transportni koridor Budimpešta – Osijek – Sarajevo – Mostar – Ploče koji je nazvan Koridor 5c, a tim koridorom povezani su Baltičko more, sjeverna i srednja Evropa preko Hrvatske i BiH sa južnim Jadranom i zemljama Mediterana.

I tek danas vidimo koliki je bio značaj ove zajedničke inicijative bosanskohercegovačkih i hrvatskih naučnih radnika koji su insistirali da BiH ne ostane u zapećku Evrope. Danas, gotovo 30 godina nakon svega Evropska unija sa svim svojim finansijskim institucijama – Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicijskom bankom i brojnim grantovima daje nevjerovatno veliku podršku izgradnji autoceste na našem koridoru. Ali ne samo ovom projektu, nego i brojnim drugim koji će trajno poboljšati život na našim prostorima. Jedan od njih je i tramvajska pruga između Ilidže i Hrasnice čiji će gradnju sa 25 miliona eura finansirati EBRD-a, a što je zvanično potvrđeno nakon što su u Sarajevu 1. februara svoje potpise na zajam stavili bh. ministar finansija Zoran Tegeltija i Renaud-Basso.

Odile Ranaud Basso i Zoran Tegeltija

Tri milijarde eura

Ovim je EU još jednom potvrdila da na Bosnu i Hercegovinu ozbiljno računa i da ćemo i mi jednog skorog dana postati punopravni član velike evropske porodice. U prilog ovome treba citirati ministra Tegeltiju koji je prilikom potpisivanja ovog ugovora rekao: ''Od početka saradnje EBRD-a i BiH potpisano je ugovora u vrijednosti od gotovo tri milijarde eura kroz 211 projekata. Dobar dio tih projekata je već realiziran, neki krediti su vraćeni, a aktivni portfolio koji EBRD u ovom trenutku ima u BiH iznosi 1,4 milijarde eura. EBRD najviše investira u infrastukturu, a onda u finansijski sektor.''

I baš o tome je govorila ovih dana u Sarajevu Odile Renaud-Basso naglasivši da je EBRD dugogodišnji partner naše zemlje kroz projekte usmjerene na tri područja – infrastruktura, privatni sektor i zelena tranzicija.

''Projektom tramvajske pruge podrška EBRD-a Kantonu Sarajevo je narasla na 170 miliona eura. Ovim projektom će se produžiti tramvajska pruga i omogućiti brži urbani razvoj u tom dijelu Sarajeva, unaprijediti okolišni uvjeti i standard života u Kantonu Sarajevo. Zatim tu je i sigurniji prevoz, smanjenje zagađenja zraka i saobraćajnih gužvi. Ovo je investicija za budućnost, a mi ćemo nastaviti s podrškom Kantonu Sarajevo i cijeloj BiH'', kazala je Renaud-Basso.

Ovoj informaciji samo treba dodati i to da bi 13 kilometara tramvajske pruge trebalo biti izgrađeno do kraja 2025. godine, a rok otplate kredita je 15 godina. Iako je do završetka izgradnje autoceste na Koridoru 5c ostalo još nekoliko godina već sada je svima jasno koliko je bilo bitno sve ono što se događalo još u ratnim godinama i koliko su odluke naših naučnih radnika i međunarodne zajednice bile važne da se BiH stavi na mapu evropskih koridora.