Crtanje mreže evropskih koridora u Bosni i Hercegovini

Završetak autoceste na Koridoru 5c i aktivnije ulaganje u izgradnju željezničkih pravaca, te povezivanje naše zemlje sa ostatkom Evrope je ono što građani očekuju od evropskih integracija i što smo im dužni isporučiti.

Ovo je krajem maja rekao državni ministar prometa i komunikacija BiH Edin Forto nakon sastanka s evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varhelyijem u Bruxellesu. Ovaj stav se fino uklapa u istup predsjednice Evropske komisije Ursule von der Leyen koja je, nekoliko dana kasnije na Forum GLOBSEC 2023 u Bratislavi na kojem se govorilo o Ukrajini i zemljama Zapadnog Balkana, kazala da je Evropska unija spremna finansijski podržati Zapadni Balkan i ubrzati njegov pristup Evropskoj uniji. Von der Leyen je predstavila novu inicijativu, odnosno novi plan ''rasta'' Zapadnog Balkana koji se temelji na četiri stuba: približavanje Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU, produbljivanje regionalne ekonomske integracije, ubrzavanje temeljne reforme i povećavanje pretpristupnih sredstava.

Jedinstveni ekonomski prostor?

Svi koji makar površno prate politiku, a naročito onu politiku koja se odnosi na položaj zemalja Zapadnog Balkana i njihov put ka EU vide da bez novca Evropske unije u tim zemljama ne može biti ozbiljnijeg govora. Autocesta na Koridoru 5c kroz BiH se gradi sporo, ali sigurno, a bez novca evropskih finansijskih institucija ne bismo je izgradili nikad. Ova autocesta je zapravo samo krak jednog od evropskih cestovnih i željezničkih koridora i za nju su osigurana ogromna sredstva EU koja BiH dobija i polako i u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima i vraća, a dosta toga su i bespovratna sredstva. To je zapravo priča o kojoj je govorila Von der Leyen, pa ponovio Forto, a koju su godinama unazad naglašavali i njihovi prethodnici koji su zagovarali proširenje EU na Zapadni Balkan. BiH i druge zemlje Zapadnog Balkana jednog dana će sigurno postati dio EU. Neki prije neko kasnije. I sve te zemlje će manje-više proći sličan put usklađivanja. A BiH i druge zemlje neće ući tek tako u EU. No, kada jednog dana svi uđu u EU i postanu dio jedinstvenog političkog i ekonomskog prostora, da bi sve funkcionisalo kako treba biće potrebna i moderna saobraćajna infrastruktura kojom će biti povezani svi krajevi BiH i zemlje Zapadnog Balkana s Evropskom unijom. Dakle, paralelno s ispunjavanjem političkih uslova biće ispunjeni i oni drugi uslovi koji će ekonomiju EU držati i dalje jakom.

U tom svjetlu treba gledati i dva sastanka ministra Forte s njegovim kolegom iz Srbije Goranom Vesićem, ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije. Njih dvojica su se prvo sastali krajem marta u Beogradu, pa sredinom juna u Sarajevu. Zaključak njihovih sastanaka i razgovora je – regionalno povezivanje i prometna infrastruktura – siguran put ka EU. Zaključili su da treba pojačati željezničke i cestovne veze između dvije zemlje, odnosno ubrzati projekat autoceste Sarajevo – Beograd, usvojiti olakšice za profesionalne vozače.

Tokom razgovora ministar Forto je spomenuo Prometnu zajednicu, projekat EU u kojoj BiH ravnopravno učestvuje, te ideju da BiH s Vladom Srbije zajedno aplicira za najmanje dva projekta – željeznička pruga Banja Luka – Doboj – Tuzla – Zvornik i dalje ka Srbiji i rekonstrukciju mostova između dvije zemlje. Na tom (drugom) sastanku dogovorena je i konferencija koja će se 5. jula ove godine održati u Brčkom, a na kojoj će se govoriti o cesti Orašje – Tuzla – Brčko, Luci Brčko i željezničkim koridorima koji će pratiti ovu cestu. Ministar Vesić tokom prvog sastanka kazao da Srbija gradi tri bitne saobraćajnice prema BiH Sremska Rača – Kuzmin koja je i dio buduće autoceste Sarajevo – Beograd, brzu cestu Ruma –Šabac – Loznica koja ima odvojak prema Badovincima i cesta Požega – Kotroman koja omogućava vezu prema Višegradu. Istovremeno su planirana i četiri granična prelaza. A ono što je bitno je da će BiH i Srbija po novac za ove projekte zajedno ići prema EU.

Podrška iz Češke

Po sličnom principu u BiH će, osim autoceste na koridoru 5c, graditi i neki drugi međunarodni cestovni pravci. Jedan od njih je brza cesta Bihać-Sarajevo-Podgorica. Ministar Forto je krajem maja u Bruxellesu gdje je razgovarao sa vršiteljicom dužnosti direktorice Direktorata za mobilnost i transport Majom Bakran Marcich, zamjenicom direktora Direktorata za komunikacijske mreže, sadržaje i tehnologije Renatom Nikolay i direktorom Direktorata za susjedsku politiku i proširenje Gert-Janom Koopmanom zatražio da se ova brza cesta uvrsti u mrežu evropskih koridora što bi omogućilo njeno lakše finansiranje i osiguralo bespovratna sredstva. Podrška ovoj ideji ministru Forti je stigla samo nekoliko dana poslije tokom njegove posjete Pragu gdje se susreo s češkim ministrom prometa Martinom Kupkom i direktorom Željeznica Češke Michaelom Krapincem, kao i direktorom praškog aerodroma Jirijem Posom.

Nakon sastanka je rečeno da je ministar Kupka podržao ideju da se evropska mreža koridora (TEN-T mreža) proširi dodatni koridorom koji bi uvezao Zagreb, Bihać, Sarajevo, Podgoricu i Tiranu, ali i omogućilo lakše finansiranje i pomoć iz EU fondova. Na ovom sastanku je najavljeno moguće otvaranje direktne aviolinije između Sarajeva i Praga za šta postoji interes obje zemlje.

Pred bh. političarima, a pogotovo onim koji su u izvršnoj vlasti je puno posla. Podršku Evropske unije imamo, samo je potrebno što prije pripremiti projekte i aplicirati za sredstva kako bismo prije formalnog ulaska u EU već bili dio velike političke i ekonomske zajednice.