Čak petina električnih automobila prodatih u Evropi proizvedeno je u Kini
Nakon istraživanja koje je provela jedna nevladina organizacija, pokazalo se da je svaki peti električni automobil prodat u Evropi proizveden u Kini. Očekuje se da će se ovaj broj ove godine povećati, a pogotovo kada Kinezi otvore svoje fabrike u EU.
U Evropi su električna vozila proizvedena u Kini sve zastupljenija i od toga fenomena se ne može pobjeći. Od otprilike 300.000 električnih vozila prodatih u Evropskoj uniji prošle godine, 19,5 posto je proizvedeno u Kini, a taj broj će rasti, navodi se u članku koji je objavila nevladina organizacija T&E.
U ovom članku se predviđa da će električna vozila, proizvedena u Kini ove godine, činiti 25 posto tržišnog udjela električnih vozila u EU ako se nastavi prošlogodišnji trend. To uključuje modele Tesle i Dacije, koji se takođe uvoze iz Kine, ali i kineskih kompanija poput BYD-a.
Prošle godine najveći uvoznik električnih vozila kineske proizvodnje u EU bila je američka kompanija Tesla (28%), a slijedila je je Dacia (20%), koja svoj jedini EV model Spring takođe uvozi u Evropu transportujući ga iz kineske tvornice. Međutim, tempo kojim kineski proizvođači automobila povećavaju svoj izvoz u EU naglo se povećao i već čini nervoznim evropske proizvođače.
Taj će broj i dalje rasti, a nevladina organizacija predviđa da bi domaće marke automobila poput BYD, MG, NIO i drugih mogle činiti 20 posto tržišta električnih vozila do 2027. godine. Električna vozila proizvedena u Kini obično su jeftinija od svojih konkurenata proizvedenih u Evropi, što je korisno za kupce. Međutim, kupovina velikog broja uvezenih automobila znači da će novac napustiti Evropu, finansirajući daljnji razvoj električnih vozila u Kini.
Ipak, T&E nudi nekoliko rješenja za te probleme, a najvažnije je povećanje uvoznih carina. Trenutno EU ima porez na uvoz od 10% na električna vozila proizvedena u Kini, ali nevladina organizacija vjeruje da bi povećanje tog poreza na 25% imalo samo dugoročne pozitivne učinke.
Ono što je poznato za sada, EU će uskoro početi s naplatom većom stopom carine za uvozna vozila iz Azije, a raspravlja se da naplatu izvrši retroaktivno. Povećanje carina učinilo bi kineska električna vozila srednje klase skupljim od njihovih konkurenata u EU, dok bi kompaktni SUV-ovi i veći automobili ostali malo jeftiniji.
Uvozna carina za baterije također bi se trebala povećati, jer trenutno iznosi samo 1,3% u EU. S druge strane, to je jako niska stopa u usporedbi s Kinom, koja naplaćuje 10% za ćelije proizvedene u EU ili Sjedinjenim Državama, koje imaju carinu od 10,9% za ćelije proizvedene u Kini.
Veliki kineski proizvođači baterija, poput BYD-a i CATL-a, optimistično gledaju u budućnost i planiraju izgraditi tvornice u EU-u s kojim bi izbjegli povećane carine, a istovremeno pružili mogućnosti zapošljavanja lokalnim radnicima.
Istovremeno, dok se tvornice ne otvore, Kinezi posjeduju i ujedno grade dodatne ogromne brodove za transport automobila ka Evropi. Čini se da će kineske marke iz svega ovog izaći još jače i da će u skoroj budućnosti preplaviti Stari kontinent s tehnološki naprednim i jako povoljnim automobilima.
Povezane novosti
Škoda za 12 godina proizvela pet miliona motora EA 211
U matičnoj tvornici u Mlada Boleslav, Škoda je proizvela pet miliona benzinskih motora Volkswagen Grupe serije EA 211. Škodi je za ovaj jubilej trebalo 12 godina, iako se češki proizvođač može pohvaliti 125-godišnjom proizvodnjom motora.
Novi Ford Mustang GTD je najbrži američki serijski automobil na Nurburgringu
Ford Mustang GTD, najsnažnija verzija američkog performansnog automobila, postavio je novi rekord na Nurburgring Nordschleife. Tačnije, Mustang je službeno najbrži američki serijski automobil na legendarnoj stazi, s vremenom kruga ispod 7 minuta.
Veliki lobi u Evropi za nove automobile sa SUS motorima nakon 2035.
Evropska narodna partija, najveća politička grupacija u Evropskoj uniji, želi izmijeniti sporazum o zabrani prodaje novih automobila s motorima s unutrašnjim sagorijevanjem. EPP želi dozvoliti prodaju novih automobila sa SUS motorima nakon 2035. godine.